Током данашње расправе у више наврата могли смо чути да Република Србија треба интензивније да улаже у сопствену привреду и заиста када подвучемо црту и сумирамо резултате, може се рећи да је јасно да је стратешка политика Владе Републике Србије, СНС, Александра Вучића управо интензивно улагање у оживљавање наше привреде и у њен развој, јер то је покретач и то је прилика да наше људе упослимо и наше све крајеве покренемо.

Заиста, морам да истакнем да када је у питању "Наменска" у Трстенику, до пре пар година ова фабрика, односно радници ове фабрике су радили у заиста неадекватним условима, у халама које су прокишњавале, у халама које нису имале грејање. Примали су само по 20% од плате, нису имали ни здравствене књижице. Нису имали могућност да оду у пензију јер стаж није био уплаћиван, није био повезан. Машине су биле застареле. Ова фабрика је била у блокади и само за струју је дуговала преко 50 милиона динара.

Заиста, фабрика која је била на корак до банкрота је заиста на рубу пропасти. Само у протеклих неколико година ова фабрика је доживела један преокрет и већ четири године послује позитивно и нема кредитних задужења. Са поносом истичемо да су радници фабрике у договору са директорком, Анђелком Атанасковић, донели одлуку да уложе у набавку нових машина, па су тако од сопствених средстава, не из кредитних задужења, купили девет нових фабрика у вредности од два милиона долара. Од државе су такође добили новац за унапређење машинског парка у износу од 3,5 милиона евра.

Наши инжењери раде на развоју нових програма, фабрика ради и на развоју цивилног програма и заиста иде крупним корацима напред. Хале су реновиране и преко тридесет милиона уложено је само у унапређење услова у којима радници раде, дакле у њихову заштиту, у систематске превентивне прегледе, у гасификацију, у лед расвету, кухињу, у све оно што је годинама било занемарено, што је пропадало и што је било девастирано.

Заиста је јасна разлика како су се некадашњи представници, носиоци одговорности опходили према ресурсима који су им били поверени и каква је ситуација данас.

Ја морам такође да напоменем да се сада сваког месеца за ове раднике одваја и додатно пензионо осигурање, већ две године уназад, тако да су они у много бољем положају када дође тренутак да оду у пензију, када ће им пензије бити веће или ће моћи да подигну тај новац.

Заиста, један одговоран однос и према радницима и према самом Трстенику, али и према одбрамбеној индустрији, јер је читава Влада Републике Србије донела такву одлуку да жели да подржи ове фирме, да гарантује за њихове уговоре, да унапреди привреду.

Ми заиста данас са поносом можемо рећи да је Наменска носилац и покретач и Трстеника и Расинског округа и читаве Србије. Међутим, нажалост, ми можемо од оних туристичких посланика, који повремено дођу у Скупштину и воде дијалог по ходницима, да чујемо, наравно у холу, на конференцијама, фабриковане, измишљене приче, намењене само стицању какве медијске пажње и ситних политичких поена. Не размишљају о томе колику штету наносе и радницима ових фабрика и читавој одбрамбеној индустрији наше земље.

Мирославу Алексићу, који је управо одржао такву конференцију у холу Народне скупштине, није сметало када су становници његовог града зарађивали по 20% плате, зарађивали су више, али су примали само 20% плате. Данас му смета када је просечна плата у Наменској у Трстенику, 65 хиљада динара.

Заиста се, поставља питање - да ли он и Мариника Тепић и сви они који тако олако говоре и износе неке паушалне изјаве, да ли размишљају колику штету наносе и одбрамбеној индустрији и свим радницима? Просто се поставља питање, да ли остварују интересе неких других, страних земаља, јер је чињеница да сопственој одбрамбеној индустрији и сопственој земљи наносе штету?

Уместо да славе што је Влада Републике Србије крајем године донела уредбу којом и Наменску у Трстенику и фабрику ТМО сврстава као чланице групације одбрамбене индустрије, ТМО као носиоца базичних технологија и да их ставља под своју заштиту, да намерава да улаже и да развија ове фабрике и да оствари стратешки циљ државе, када је у смислу одбрамбена индустрија, производња војне опреме и наоружања. Уместо да славе што се овај тренутак догодио, они износе паушалне изјаве, непроверене. И да су иоле часни људи, они би показали да је ДРИ демантовала све те њихове тврдње. То би било објективно, то би било часно, али бескрупулозни људи само теже да придобију ситне политичке поене и да придобију ситну пажњу.

Народна скупштина и ова велика сала, пленум је место где се разговара о овим темама. Овде су их делегирали грађани да представљају њихове интересе, а не да туристички дођу у Народну скупштину када им се то прохте.

Дужан је и Мирослав Алексић да објасни и да свим оним људима, свих оних хиљаду и по људи који су га у Трстенику подржали да их представља у Народној скупштини, да објасни ког лидера тачно, квази лидера, подржава, да ли Драгана Ђиласа, који тврди да су нам ауто-путеви непотребни, да је Моравски коридор један прескуп и непотребан пројекат, или Вука Јеремића, који тврди да ће овај важан коридор да повеже Крагујевац и Ужице, да просто се определи кога од ових квази лидера подржава, јер они не могу ни у оквиру своје сопствене организације консензус да постигну. Просто, и уколико би којим несрећним случајем добили подршку грађана, питање шта би се десило са свим овим важним пројектима, са свим овим ауто-путевима и да ли би смо се поново нашли на рубу пропасти, какав смо затекли 2012. године